четвртак, 06. октобар 2016.

Sunce je



Blago, jesenje Sunce.
Jedna svečana,
Emajlirana i okrugla tacna
Na terasi kafea
Sa koje dižem treći spricer,
Koji boji sve u žuto-srebrno.
Dok iz muzičke škole dopire zvuk klavira,
Neko lep uči da svira.

среда, 22. јун 2016.

Odvedi me u novo jutro




Veče se polako osipa po rubovima
Miris toplih zgrada
Tv antene dobrih ljudi
Kao skulpture moderne
Nestaju u mraku

Slomljeno jaje
Ljuske u tacni
Jedna čudna nota
Sećam se, slaže se sa bojom butine zgodne
Koja je slana od morske vode

Okupao sam se
Оtišao na terasu da zalijem cveće
Veštačka svetla se polako pale
Go sam na nonćom vetru
Sa kožom naježenom
Dok devojka iz komšiluka viče: Pleši sa mnom!

Neko dobro piće iz frižidera klizi mi niz grlo
Osećam miris bašte
A njena kovrdžava kosa
Meša se sa zvukovima radio stanica
Koje menja toplim prstima
Dodiruje usne, našminkane zvezdanom prašinom

U njenom pogledu svetli daleki grad
Ljubim joj sve mladeže
Po makanom telu sazvežđe
I sok slasni curi
Sa njenih dugih prstiju
Koje ližem sve, nevaljale, lude, zanosne

Sada želim samo da ti posmatram
Guzu na mesečini
Dok lakiraš nokte na terasi
I topli dah kasnog proleća
Ljubi ti dlan
Razvijam foto film, začaran

“Od čega je sastavljen kosmos?”
Pitam se u snu i kapljem
Kao sok nara
Na uglovima usana
Devojke sa narandžastim cvetom u kosi
Dolazi jutro, i tvoja mačka se poklanja rosi.

четвртак, 07. април 2016.

Maj



Vidis  bejbe, naša veza je čudna…
Kao velika plava oluja,
Gde je i pijanim miševima lepo.
Ti si grmljavina u podne koja je stvara,
A ja večernji  oblak iz koga pljušte pesme.
Dok su dani  kao topli vetar koji ih nosi
U maju zelenom…  mesecu sunca i kiše,
Nas možda sutra ne bude  više.

Dok  šetaš na sunčanoj strani,
Zgažene novine na  ulici.
Novosti su izbledele i krvave od reči.
Jedna karirana košulja vrišti za mladim pupoljkom,
I smeje se  pod drvetom sreće.
Sunce nam je na usnama
I kapljice kiše na tvome licu,
U maju..Mesecu koji te prepoznaje.

Ljudi u prolećnim jaknama šetaju kao roze slonovi
I prave nove staze koje nikome ne trebaju.
Pesma retkih ptica se čuje,
U kući gde stanuje cveće i nikoga nema  više.
Tamo gde želim da te skinem,
U maju beskrajnom kao šuma… u mesecu koji diše.
Gde dečak u vojničkoj uniformi,
Drvenim štapom udara maslačke.