среда, 22. јун 2016.

Odvedi me u novo jutro




Veče se polako osipa po rubovima
Miris toplih zgrada
Tv antene dobrih ljudi
Kao skulpture moderne
Nestaju u mraku

Slomljeno jaje
Ljuske u tacni
Jedna čudna nota
Sećam se, slaže se sa bojom butine zgodne
Koja je slana od morske vode

Okupao sam se
Оtišao na terasu da zalijem cveće
Veštačka svetla se polako pale
Go sam na nonćom vetru
Sa kožom naježenom
Dok devojka iz komšiluka viče: Pleši sa mnom!

Neko dobro piće iz frižidera klizi mi niz grlo
Osećam miris bašte
A njena kovrdžava kosa
Meša se sa zvukovima radio stanica
Koje menja toplim prstima
Dodiruje usne, našminkane zvezdanom prašinom

U njenom pogledu svetli daleki grad
Ljubim joj sve mladeže
Po makanom telu sazvežđe
I sok slasni curi
Sa njenih dugih prstiju
Koje ližem sve, nevaljale, lude, zanosne

Sada želim samo da ti posmatram
Guzu na mesečini
Dok lakiraš nokte na terasi
I topli dah kasnog proleća
Ljubi ti dlan
Razvijam foto film, začaran

“Od čega je sastavljen kosmos?”
Pitam se u snu i kapljem
Kao sok nara
Na uglovima usana
Devojke sa narandžastim cvetom u kosi
Dolazi jutro, i tvoja mačka se poklanja rosi.