понедељак, 09. јануар 2017.

Karenjina




Bio sam u bolnicu da zašijem usnu
I upoznam doktorku mladu
U sivim čipkastim čarapama
I svemirski lepim jagodicama,
Pitala me je za sajt.
Voli cveće i nebo, prostrano i plavo.
Ja volim njene noge
Kada su iznad moje glave
Boje slonovače, čvrste i glatke
Što šušte kao prolećni povetarac, 
Dok prelazim rukom po njima
Ne bi li proizveo vatromet
I rasterao januarsku maglu
Po kojoj koračam
noćima.
Idem ka usnulom gradu
Koji je samo danju lep
Jer ga često obasjava svojim osmehom.
Dao sam joj vizitkartu
Sa mojim sajtom za fotografiju
Koju ona stavlja u džep svog belog mantila,
Boje okvira neke moje fotografije
Koju upravo razvijam,
I u mračnoj sobi nastaje slika
Ana Karenjina sa cigaretom u ustima
Osmeh, vozovi i jedna crvena štikla.


**********************************

Нема коментара:

Постави коментар