петак, 17. фебруар 2017.

Melodija


Prelaze najviše volim.
Kao, recimo u muzici.
Kada na primer,
Noću posmatraš sa druge strane jezera,
Grad.
Dovoljno si daleko
I vidiš put na obližnjim brdima,
gde se dva automobila približavaju
Jedan drugome u susret,
Kroz tamu.
Dodiruju im se svetla,
Praveći belu liniju u mraku,
Smanjuje im se dužina, i onda,
Skoro da svetla nestanu
I pojave se ponovo
Nakon ‘dodira’.
Automobili, sada,
Na suprotnim su krajevima puta.
Između njih se samo produžuje
Tanka, crna linija.
Tišina i noć.
Daleko sećanje,
Sada je blizu, tu na papiru;
Ples, asfalt, pank kasete, ‘Sofijin svet’…
Haljina, terasa i vrele pločice…
Leto i sladoledi, gole devojkine noge i kafa…
Vidim dva brda koja podsećaju na grudi.
Jedno je osvetljeno mesečinom
A drugo osvetljeno neonskim reklamama.
Na koje ćes se popeti?
Na kome si ti?